Početna / Vijesti / JKP “Trnovo” prvi od 10 “zdravih” javnih preduzeća u BiH

JKP “Trnovo” prvi od 10 “zdravih” javnih preduzeća u BiH

Prema istraživanju o državnim preduzećima u BiH, autora Francisca Parodi i Bobane Čegar,  JKP “Trnovo” općine Trnovo je na prvom mjestu među 10 državnih preduzeća koja su “zdrava”. Ovo istraživanje objavio je Međunarodni monetarni fond.
Javna preduzeća jesu ona u kojima Vlada na bilo kojem nivou (općina, kanton, entitet, država) ima udio u vlasništvu od najmanje 50 posto. Treba napomenuti da su to privredna društva koja prihode ostvaruju na tržištu i ne finansiraju se iz budžeta.

Ove firme čine veliki dio privrede Bosne i Hercegovine i utječu na makroekonomske rezultate, fiskalnu održivost, tržište rada i konkurentnost. Prema podacima koje su prezentirali Parodi i Čegar, u Bosni i Hercegovini danas posluje 548 javnih preduzeća, od toga ih je 313 u Federaciji BiH, a 235 u entitetu Republika Srpska. Ova preduzeća zapošljavaju 80.000 radnika, 52.500 u Federaciji BiH, 27.500 u RS-u.

Što se tiče vlasničke strukture, u vlasništvu općina u Federaciji BiH jeste 156 javnih preduzeća, a u RS-u 123, kantoni su vlasnici 32 preduzeća, dok su entitetski nivoi vlasti, FBiH i RS, vlasnici 48, odnosno 49 preduzeća. No, tih 97 preduzeća na entitetskom nivou u svom vlasništvu drži 87 posto ukupne imovine državnih preduzeća i zapošljavaju 58.000 ljudi. U pogledu veličine, najviše je malih preduzeća – 277, srednjih 114 i velikih 73. Iako je najviše malih i srednjih preduzeća, najveći broj radnika skoncentriran je u velikim.
Ono što je posebno problematično u poslovanju javnih preduzeća jesu obaveze koje su u stalnom porastu. Poređenja radi, ukupan javni dug Bosne i Hercegovine jeste na nivou 40,5 posto GDP-a BiH, a obaveze, odnosno dugovanja državnih preduzeća jesu 26 posto GDP-a, s tim da kratkoročne obaveze čine dvije trećine ukupnih obaveza državnih preduzeća. Dugovi za porez iznose 3,9 posto GDP-a, koliko iznose i dugovi prema dobavljačima.
Najviše dugova napravile su državne firme koje posluju u sektorima transport i skladištenje (48 posto ukupnih obaveza), energetika (22 posto) i rudarstvo (10 posto).

No, zabrinjavajući je podatak koji su prezentirali autori analize da je samo 10 od 240 državnih preduzeća u Federaciji BiH finansijski zdravo, s druge strane, riziku je izloženo 118 preduzeća. U firmama koje su izložene finansijskom riziku zaposlena je 31.000 radnika, dok samo 2.000 ljudi radi u finansijski zdravim preduzećima. U RS-u je stanje još i lošije, u ovom entitetu nema nijednog finansijski zdravog državnog preduzeća.
Među “zdravim” preduzećima u FBiH jesu: JKP “Trnovo” (12 zaposlenih), Veterinarska stanica “Novi Grad” (10), JP za vodoprivrednu djelatnost “Spreča” (63), Veterinarska stanica “Čelić” (4), JKP “Komus” Gračanica (41), “Igman” Konjic (1.233), JP Vodovod i kanalizacija Kiseljak (22), “Unis Ginex” (737), JP Nacionalni park “Una” Bihać (22) i JKP “Čistoća” Čelić (19).

zdrava preduzeća-JKP Trnovo

Zaključak ove analize svodi se na to da javna preduzeća ne doprinose ekonomiji koliko bi trebala, investicije vlade kroz državna preduzeća imaju negativan povrat, pa čak i novac uložen u infrastrukturu u percepciji građana ne donosi neku ljepšu sliku. Ono što je zabrinjavajuće jeste da firme neće moći vratiti nagomilane dugove bez podrške vlada, a tome treba dodati da će firme zbog niske likvidnosti upućivati zahtjeve vladama za novim novčanim podrškama. Čini se da kompletan godišnji budžet svih nivoa vlasti ne bi bio dovoljan da se izmire obaveze državnih preduzeća i da se njihovo poslovanje dovede na zelenu granu.

 

Oko Ajla Mulaosmanovic